Epizoda: Mina je Kosta... Sedma epizoda igrane porodične serije Mina prelazi nivoe postavlja pitanja o empatiji i uči nas emocionalnoj inteligenciji. Mina posmatra brata i okruženje i konstatuje da svi sem nje imaju simpatiju. S druge strane, Tara misli da se Mini sviđa Joca. Zbunjena u traženju odgovora, Mina ima posebnu želju koju Viktor ispunjava na čudan način. Naime, ujutru doznajemo da se Mina probudila u telu svog brata, tj. da su Mini i Kosti zamenjena tela. Nastaje avantura i u porodičnom domu, i u školi. Kako će se Kosta snaći kao Mina, a kako Mina kao Kosta? Koje lekcije će izvući iz tako izmenjene realnosti? I šta se na kraju dešava sa Viktorom? Ovo je poslednja Minina avantura u ovom serijalu, pa imate priliku da još jednom pozovete Viktora skeniranjem QR koda na kraju epizode i odgovorite na pitanja za kraj drugog nivoa Mina prelazi nivoe. Vidimo se ubrzo i na trećem! Mina – Tamara Nalbandian Mama Vesna – Milena Pavlović Tata Zoran – Igor Pavlović Brat Kosta – Pavle Orlić Viktor – Aleksandar Jovanović Meda Izvršni producent Redakcije školskog programa: Biljana Ivanić Producent: Dragana Bogdanović Urednik serije: Marija Tošić Dramaturg: Kristina Đuković Stručni saradnik: Gordana Mijalković Stojiljković, dečji psiholog Scenario: Nedeljko Kovačić Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Scenograf: Igor Bojović Kompozitor: Milan Sv. Đurđević Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Grafički dizajn i animacija: Bojan Krivokapić, Miloš Lemajić, Jovan Pavlović Direktor fotografije: Sima Dimitrić Montažer: Ivan Vasić Reditelj: Marko Jeftić.

Raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije od 1999. godine se bore da prežive i da sačuvaju svoje porodice. Ostali su bez svojih kuća i imanja i morali su da se mukotrpno bore i da ponovo stvore sve svojim rukama. Traume koje su preživeli ni posle dvadesetpet godina ne mogu da prevaziđu. Nasilno su isterani iz kuća i stanova koje su im uništili i potom prisvojili Albanci.... Mnogi su ubijeni na pragu svojih kuća. Oni koji su preživeli svedoče o patnji koju su doživeli. Imovinu nisu otuđili ali ne mogu da se vrate u svoja mesta jer kažu da tamo ne bi bili bezbedni. Porodica Milenković je iz Prizrena i u tom gradu su im ostale dve kuće koje su uništene ali imovinu nisu prodali. Žive u opštini Vladičin Han ali su srcem u Prizrenu. U Stublu žive Đekići iz Stanišora kod Gnjilana. Tamo im je ostala kuća i zemlja. Bore se za porodicu ali teškoće traju. Raseljenim Srbima smeta što se od njih traži da se odreknu starih registarskih tablica koje ukazuju na mesto njihovog porekla. Tu vezu ne žele da prekinu jer žele da se vrate na Kosovo i Metohiju, kaže Mladen Đekić. U Stublu je i Osnovna škola Vuk Karadžić“. Svaki učenik u njoj je važan za opstanak stanovnika na selu, kaže direktorka škole Jasmina Stanković i ukazuje da školi nedostaje fiskulturna sala i da je potrebna cela rekonstrukcija jer je škola stara nekoliko decenija. U Povreništvu za izbeglice i raseljena lica u Vladičinom Hanu i Vranju kažu da raseljeni koji do sada to nisu učinili mogu da im se obrate za pomoć kako bi bili zbrinuti. U samom Vranju u porti Sabornog hrama Svete Trojice okupljaju se raseljeni Srbi. Među njima je i Branislav Cvetković iz Uroševca. Kaže da ih je dodatno namučio problem sa radnim stažom, i da su im penzije ispod svakog minimuma. Branislav i njegova supruga žive kao podstanari i jedva preživljavaju pod stare dane. Od svoje dvanaeste godine u Vranju živi Ivan Stojković iz Uroševca. Bio je dete kada su 1999. godine njega, brata i roditelje dva dana držali naoružani pripadnici OVK-a. Bilo je pretnji i ta trauma će ostati u sećanju zauvek, kaže Ivan. Autor emisije Svetlana Vukmirović Snimatelj Goran Koprivica Tonski snimatelj Miroslav Radišić Montaža Miloš Ačanski.

Srpski pisac, Milisav Savić, je rođen u selu Vlasovo koje je danas predgrađe Raške,  varošice podno Kopaonika. Završio je studije Jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu gde je i doktorirao.... Uređivao je Student“ u revolucionarnom vremenu od 1968. do 1970, a potom i Književnu reč“ i Književne novine“.  Bio je u izdavačkom preduzeću Prosveta“ glavni i odgovorni urednik i direktor, a potom i predsednik Srpske književne zadruge. Predavao je srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti u Londonu, Americi i Poljskoj, kao i u Firenci. Radio je i kao savetnik u Ambasadi Srbije u Rimu. Od 2014. godine je bio redovni profesor Univerziteta u Novom Pazaru. Romani su mu prevedeni na mnoge svetske jezike, a i sam je prevodio sa engleskog i italijanskog. Do sada je napisao 3 zbirke priča, 10 romana i brojne multižanrovske knjige – eseje, putopise, dnevničke zapise, književno-istorijske studije itd. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih i Ninove kao i čak osam nagrada za životno delo - Stefan Prvovenčani (2008), Ramonda Serbika (2009), Milovan Vidaković (2014), Vitez srpske književnosti (2015), Prsten Despota Stefana Lazarevića (2019), Zlatni krst kneza Lazara (2020). Za celokupno pripovedačko delo: Veljkova golubica (2012) i Kočićeva nagrada, nagrada Podrum “Radovančević”. Milisav Savić je u srpsku književnost ušao knjigama Bugarska baraka, Mladići iz Raške, Ujak naše varoši, ljubavi Andrije Kurandića. Sve su se ticale neposredne stvarnosti i ličnih iskustava vezanih za Rašku, kraj iz koga je potekao, ali ni u jednom trenutku Savić nije upao u zamku ispisivanja autobiografije.  Posle faze tzv. crnotalasne proze i iskustva 68-e, godina tokom kojih se književnost napajala idejama o menjanju sveta, došlo je do promene. Već sa romanima Ujak naše varoši, Ćup komitskog vojvode, a definitivno sa romanom Hleb i strah za koji dobija, pa vraća, Ninovu nagradu, dolazi do poetičkih promena u Savićevom rukopisu i on piše romane Ožiljci tišine, Princ i serbski spisatelj, Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji, La Sans Parej. Milisav Savić je pored upečatljivog proznog opusa, autor i brojnih knjiga eseja, studija, kritičkih tekstova o drugim piscima i delima, autopoetičkog štiva poput Fusnote, knjiga Mali glosar kreativnog pisanja, ljubavna pisma i druge lekcije, Šezdesetosmaš, Od Čampar bara do kasine Valadije, Ustanička proza itd. O Saviću je Ana Stišović Milovanović napisala zasebnu studiju Knjige za ljudmilu“, a sačinila je i izbor iz njegovih intervjua u knjizi Bandit i profesor. Posebna sfera interesovanja Milisava Savića je istorija prostora srpskih zemalja, te je u okviru izdavačke delatnosti Društva Raške škole, Savić priredio knjigu Dolina srpskih kraljeva, putopisnu prozu u kojoj je opisao i lično fotografisao 41 lokalitet starih srpskih crkava i srednjovekovnih gradova koje je otkrivao tokom hodočašća po Srbiji 2013. godine. Druga Savića knjiga, Epska Srbija, nastala je kao hodočašće po mestima iz naše epske poezije, od Soluna i Skadra do Durmitora, od Hilandara do Prilepa, od Kosova do Romanije itd. Knjiga Terra Rascia  prati strane putopisce i njihove zapise nastale sa proputovanja po Srbiji. U emisiji će gledaoci imati prilike da kroz razgovor sa piscem čuju mnogo toga o njegovom životu, poetičkim nazorima i širim interesovanjima, o svemu što je uticalo na njegovo književno delo. Autor i urednik emisije: Jasmina Vrbavac Kamera: Rade Bubalo Režija: Marko Šotra.

Povodom Vaskrsa, najradosnijeg hrišćanskog praznika, Radio-televizija Srbije prenosiće Vaskršnji koncert iz kripte Hrama Svetog Save.... Hristovo vaskrsenje je temelj hrišćanske vere, obnova života, simbol neuništivosti duha na kome počiva vera u Boga. Pored Vaskršnjih liturgija RTS će prenositi i Vaskršnji koncert iz kripte Hrama Svetog Save koji će biti održan 07. maja u 20.00 časova. Ovaj koncert održava se sa blagoslovom patrijarha. Odgovorni urednik direktnih prenosa je Vesna Sladojević.

Povodom jubileja 120 godina od ustoličenja Petra I Karađorđevića za srpskog kralja, Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru dokumentarnog serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje emisiju Krunisanje kralja Petra.... Kralj Petar je bio četvrto dete kneza Aleksandra i kneginje Perside, unuke vojvode Jakova Nenadovića. Rođen je u Beogradu u Kneževini Srbiji, 1844. godine, 29. juna po starom iliti 11. jula po novom kalendaru, uoči Petrovdana. Imao je samo 14 godina kada je sa svim Karađorđevićima prognan iz Srbije. Nekoliko dana nakon ubistva kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovića, 2. juna 1903. godine Narodna skupština Srbije izabrala ga je za kralja, a velike evropske zemlje priznale su ga za novog vladara Srbije. Bilo je to vreme velikih prelomnih događaja u istoriji srpskog naroda. U Majskom prevratu sa političke scene zauvek su nestali Obrenovići, a novi duh i novi poredak u političkom i društvenom životu Srbije doneli su Karađorđevići i kralj Petar I, unuk velikog vožda Đorđa Petrovića Karađorđa. Povodom 120 godina od krunisanja kralja Petra I koje se dogodilo u Sabornoj crkvi u Beogradu i miropomazanja u manastiru Žiči, o samom činu krunisanja i miropomazanja, svečanosti koja je za tu priliku priređena, kao i o filmu koji je tim povodom snimljen, u emisiji govore: prof. dr Čedomir Antić, istoričar, dr Dragomir Acović, heraldičar i arhitekta, Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Dušan Babac, autor monografija o kralju Petru, prof. dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra na Oplencu i Uroš Parezanović, šef Protokola Kraljevske porodice Srbije. Pored inserata iz filma Krunisanje kralja Petra emisija sadrži i druge filmske zapise na kojima je ovekovečen kralj Petar, a koje takođe čuva Arhiv Jugoslovenske kinoteke. Takođe, emisija sadrži i vredne fotografije i dokumenta iz vremena kralja Petra, koje baštine muzeji, arhivi i kolekcionari u zemlji i inostranstvu. Emisija je snimana u Kompleksu dvora na Dedinju, u Zadužbini kralja Petra na Oplencu i Sabornoj crkvi u Beogradu. Autor i urednik serijala: Svetlana Ilić Stručni konsultant: prof. dr Čedomir Antić Izvršni producent: Svetlana Bandić Glavni organizatori: Zoran Zindović, Slobodan Bogdanović Dizajner špice: Dragan Bulović Snimatelji zvuka: Damnjan Popadić, Srđan Bajski Dizajner zvuka: Srđan Filipović Ekipa rasvete: Goran Kalanj, Vladimir Vasiljević, Zoran Đorđević Kolor korekcija: Draško Pejanović Muzički urednik: Ana Kulić Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Snimatelj: Petar Vujanić Direktor fotografije: Milan Ilić Montažer: Aleksandra Virijević Pavlek Reditelj: Saša Gabrić.